I tako nekoliko tjedana ovoga ljeta, auto mi je na raspolaganju, a koliko vidim više je na raspolaganju paucima nego meni. Taman sam se devet mjeseci navikavao na nerad i sad su se sjetili opet uzurpirati moje slobodno vrijeme. Radim ko konj, a uz to koliko stignem obrazujem se jezikom zemlje čudnovate ove. Oni otprilike ovako formuliraju rečenice. Barem meni tako zvuči.
No vratimo se mi autu. Vidim pauk se zanio i pomislio valjda da je ova zelena hrpa lima zapravo neki grm, počeo plesti zamku za leteću gamad. No možda je pauk zapravo mudro zaključio kako ne bi bilo zgorega imati mrežu na autu, jer svaki auto prepun je zalijepljenih mušica i nema šanse da u vožnji makar jedna ne završi u mreži. Toliko o tome koliko ja vozim guzicu autom, kad je pauk stigao sve ovo smisliti i provesti u plan. Ne bi to tako bilo da nisam svakodnevno na službenom putu pa usput obavim sve što trebam. Kad zahladi, neće biti ni službenog puta, a bome ni auta. A još manje će biti para za naftu, čak kad bi i bilo auta. Al dobro, idila je ovdje, ovo su samo privremene poteškoće. Nije kronično st/ranje kao kod nas. Bitno da je pauku super.