Uputih se do nje na kavu. Znamo se od prije. Ne poznajemo se tako dobro, ali upoznali smo se temeljito na nekom nivou, nekoć davno. Odgađao sam taj posjet kod lokalne Norvejke, najviše iz razloga što treba uključiti mozak. Engleski inače korisim nešto rjeđe od nikada i dosta sam ograničen u izražavanju. Bez šalabahtera po rukama ne bi bilo ništa od talkanja. U kakvih dva sata ispijanja kave, vrtile su se razne teme i ja sam rekao sve što sam imao reći. Pitanje je koliko sam to sve ispravno rekao i koliko je ona shvatila. Nije plava Norvežanka, valjda konta koju i između redaka.
Baš je zeznut taj engleski, odnosno zeznuto je neprakticiranje istoga. Kod nas u Karlovcu nešto i nemam prilike koristiti ga i da nije interneta ne bih ga niti znao. Ovako kad dođeš u nedođiju, dobro dođe baratanje sa par riječi. Bilo bi još bolje da baratam norveškim jezikom. Još bolje bi bilo da baratam kakvom Norvežankom koja bi me učila jezik.
